HR - Ljudski Resursi - Srbija

Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru

Vlada Srbije uvešće zabranu zapošljavanja novih radnika u javnom sektoru koja će važiti do kraja 2015. godine, navodi se u danas objavljenom Predlogu izmena Zakona o budžetskom sistemu.

Prema predloženim izmenama tog zakona objavljenim na sajtu Skupštine Srbije, ograničava se i ukupan broj privremeno angažovanih radnika na 10 odsto ukupnog broja zaposlenih u organu ili instituciji koja se neposredno ili posredno finansira iz budžeta.

Navodi se i da se izuzetno novi radnici mogu zaposliti uz saglasnost tela Vlade Srbije na predlog ministarstva ili drugog nadležnog organa.

Prema procenama Ministarstva finansija, mera ograničavanja zapošljavanja u javnom sektoru u 2014. godini, usled prirodnog odliva zaposlenih, donela bi uštede od oko 0,15 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) (oko 45 miliona evra), a u 2015. godini dodatnih 0,25 odsto BDP-a.

Kazne za nepoštovanje zabrane zapošljavanja su od 500.000 do dva miliona dinara za institucije i od 30.000 do dva miliona dinara za odgovorne osobe, a predviđena je i privremena obustava isplata novca za plate i prenosa sredstava za finansiranje lokalnih samouprava.

Zabrana se ne odnosi na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, na izabrana, postavljena i imenovana lica u državnim organima i organima jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i na direktore javnih preduzeća i agencija.

Predloženim izmenama zakona budžetskom sistemu produžava se i rok za uvođenje centralizovanog obračuna zarada u javnom sektoru do 1. januara 2015. godine.

Predviđeno je i ograničenje rasta penzija i plata u javnom sektoru tako što će u 2015. i 2016. biti povećanja od po 0,5 odsto u aprilu i oktobru. Trenutno zakonsko rešenje predviđa usklađivanje plata i penzija sa inflacijom.

Predloženo je i da se uređenje kretanja plata i penzija primenjuju i nakon 2016. godine.

Tako da će se u aprilu plate i penzije usklađivati zbirom stope inflacije u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta bruto domaćeg proizvoda u prethodnoj godini iznad četiri odsto, a u oktobru sa stopom inflacije, sve dok učešće penzija u BDP ne dostigne 10 odsto, a učešće plata osam odsto.

U obrazloženju zakona se navodi da je ograničenje rasta plata, u javnom sektoru i penzija neophodna mera s obzirom da te dve kategorije rashoda zajedno čine oko 55 odsto svih rashoda budžeta.

Smanjenje plata u javnom sektoru od 1. januara 2014.

Predlog zakona o umanjenju neto prihoda u javnom sektoru predviđa smanjenje plate većih od 60.000 dinara od 1. janura 2014. godine.

Prema tom zakonskom predlogu koji je upućen Skupštini Srbije na usvajanje po hitnom postupku, iznos zarada u javnom sektoru koji premašuje 60.000 dinara biće umanjen za 20 odsto, a iznos preko 100.000 dinara za 25 odsto.

Iznos za koji će biti umanjene zarade zaposlenima uplaćivaće se u budžet Srbije, kako je predloženo, istog dana kada se isplaćuju zarade.

Predloženo je i da Poreska uprava po isteku kalendarskog tromesečja kontroliše da li je u prethodnom periodu poštovano pravilo o umanjenju neto zarada.

Predlogom zakona za nepoštovanje odredbi o smanjenju zarada predviđene su kazne od 500.000 do dva miliona dinara za instituciju i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovornu osobu i osoba koja ne uplati razliku u iznosu zarade u budžet.

Kako se navodi u obrazloženju zakona, smanjenje zarada u javnom sektoru trebalo bi da pomogne smanjenju budžetskog deficita.

Ocenjuje se da je uzrok visokog i rastućeg fiskalnog deficita u Srbiji sistematsko povećanje prava koja se ostvaruju iz javnog sektora i smanjenje određenih poreza, naročito od 2006. godine do 2008. godine.

Rashodi za zaposlene u javnom sektoru u Srbiji veći su od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je oko 900 miliona evra godišnje, nego u uporedivim državama centralne i istočne Evrope.

To je posledica nekontrolisanog zapošljavanja i viših zarada u javnom nego u privatnom sektoru, navodi se u obrazloženju predloženih propisa o umanjuju zarada u javnom sektoru.

Kako se precizira, u Srbiji ima za pet do 10 odsto više zaposlenih u javnom sektoru na 1.000 stanovnika nego u drugim državama regiona, a zarade u javnom sektoru su za 35 odsto veće nego u privatnom.